О НАМА

Црква Светог пророка Илије у Вичи

Грађена од 1925. до 1931. године, Црква Светог пророка Илије место је молитве, сабрања и чувања традиције Вичке парохије.

Од тада до данас у овом храму сваке недеље и на празнике обележене у календару црвеним словом служи се Божанствена литургија. Ризницу цркве чине богослужбени предмети, богослужбене књиге, као и књиге светске књижевности. У Вичкој парохији, у селу Доњи Дубац, налази се и храм посвећен Светом архангелу Гаврилу.

Историја храма

Храм Светог пророка Илије освештао је тадашњи епископ жички Јефрем Бојовић 2. августа 1931. године. Црква је током времена сабирала своје парохијане и све људе који су посетили ово духовно место, а кроз манифестацију „Видовдански духовни сусрети“ негује се и идентитет народа, преноси и чува традиција.

Ризница цркве

Неке богослужбене књиге које се чувају у ризници потичу из 18. века.

„Ту се налази неколико старих књига, нпр. Нови завет из 1714. године и многе друге богослужбене књиге које су добијене од манастира Студеница. У ризници се чува плаштаница из 1935. године коју је поклонио свештеник Драгутин Булић, родом из Виче.“

Парохија и сећање на претке

Јереј Немања Матејић завршио је Петогодишњу богословију Светог Саве са одличним успехом, а након тога наставио је академско образовање на Православном богословском факултету.

„Дошао сам као парох у Вичу 2019. године и фасцинирали су ме споменици-крајпуташи. То су културна добра нашег народа, нашег краја и то су заправо сећања и одлике захвалности тих људи који су изгинули у ратовима, а чији се гробови не знају. И када сам истраживао историјат за писање монографије, нашао сам податке да Вичка парохија има сва имена изгинулих људи од Балканских ратова до последњих година.“

„Готово да свако село у Драгачеву има храм, што указује да је народ духовно пробуђен, и локална самоуправа несебично помаже изградњу и завршетак већ постојећих храмова.“

Фрескописање храма

Чекало се осам и по деценија на фрескописање храма, од освећења па до 2016. године, када су започете прве фреске. По благослову епископа жичког господина Јустина, дозволу за фрескописање храма добио је Драган Милојевић. За време свештеника Милуна започето је иконописање. Фрескописање је трајало у првој етапи три године, са краћим паузама.

У олтару доминира Богородица Ширшаја, која се тако зове јер је сместила Бога у себе и шира је од небеса. Затим су осликане фреске као што су Причешћивање апостола и Светитељи писци светих литургија. Осликан је и жртвеник на коме се врши проскомидија. Имена свих приложника налазе се у храму, као спомен за будуће генерације.